Формула је математички прорачун, на пример 2 + 2 или 3 (4 + 1). У Мицрософт Екцел-у формуле се разликују од обичног текста на два начина:
	- 
	Почињу знаком једнакости, овако: =2+2 
- 
	Не садрже текст (осим имена функција и референци на ћелије). Они садрже само симболе који су дозвољени у математичким формулама, као што су заграде, зарези и децималне тачке. 
Као иу основној математици, формуле се израчунавају коришћењем редоследа приоритета. Следећа табела наводи редослед.
	
		
			| Редослед првенства у формули | 
		
			| Ред | Ставка | Пример | 
		
			| 1 | Било шта у загради | =2*(2+1) | 
		
			| 2 | Експоненцијација | =2^3 | 
		
			| 3 | Множење и дељење | =1+2*2 | 
		
			| 4 | Сабирање и одузимање | =10–4 | 
	
Једна од најбољих карактеристика Екцел-а је његова способност да референцира ћелије у формулама. Када је ћелија референцирана у формули, у формули се користи свака вредност која садржи. Када се вредност промени, мења се и резултат формуле.
На пример, претпоставимо да унесете 7 у ћелију А1 и 8 у ћелију А2. Затим у ћелију А3 ставите следећу формулу: =А1+А2
Резултат те формуле се појављује у ћелији А3 као 15. Могли сте исто тако лако да унесете =7+8 у ћелију А3 и добијете исти резултат. Међутим, пошто упућујете на ћелије — а не на фиксне вредности — можете да измените резултат тако што ћете променити оно што садржи А1 или А2. На пример, ако промените вредност у А1 на 4, резултат у А3 се мења на 12.

Можете користити формулу да поновите вредност између једне ћелије и друге. На пример, формула =А1 понавља било коју вредност у ћелији А1 где год да је ставите.
Такође можете комбиновати референце ћелија са фиксним бројевима у ћелијама. Ево неколико примера:
=А1+2
=(А1*А2)/4
=(А1+А2+Б1+Б2)/4